Košarkaši, hvala vam na prethodnoj nedellji!

U prvoj fazi takmičenja nisam pošteno odgledao ni jedno poluvreme naše reprezentacije. A to sam ranije smatrao obavezom jer mi gledanje košarke, a posebno reprezentacije predstavljaja jedno od najvećih zadovoljstava. Ipak, obaveze mi to nisu dozvolile u prvom krugu, pratio sam izveštaje sa utakmica i statistiku. Međutim, eliminacione utakmice sam ispratio u potpunosti (uz par kašnjenja na početak, a ustvari sam propustio da u samom toku utakmice vidim ono što je čini mi se, bilo okidač za ono što će slediti).

Ovaj blog je nastao 2010. godine za vreme SP u Turskoj. Uz mali broj tekstova od tada, ipak mi je ostao najdraži, jer se bavi košarkom i reprezentacijom. Po prirodi sam sportski optimista, i kada ideš na prvenstvo sveta, ideš da ga osvojiš, sa kojom god ekipom i ko god bio sa druge strane. Iako sam bio začuđen sastavom, nekim imenima, pa razočaran zbog povreda (pre svega Nedovića), otkaza i izbacivanja iz tima, očekivanja nisu pala, iako je razum govorio da preterujem, da su tamo Ameri, Španci, prema meni prejaki Brazilci, pa čak i da su Litvanija, Grčka i Francuska realno kvalitetniji timovi. Otišao sam da gledam 1/8 finala protiv Grčke koja je do tada ostvarila sve pobede sa željom da utakmica bude lepa i da pokušamo da pobedimo. Zakasnio sam. Kada sam se uključio, igrali smo lepo i atraktivno. Oduvali smo ih u drugom poluvremenu. Tek uveče kada sam stigao kući sam video potez Kalinića sa početka utakmice, ono zakucavanje „u facu“ Burusisu, jednom od najboljih centara Evrope. E to je bio okidač koji je u potpunosti promenio tok turnira za nas. To su potezi koji dižu ekipu, koji podižu adrenalin, koji izvlače najbolje iz svakoga. Ne treba zaboraviti ni drugo zakucavanje istog momka na kraju poluvremena i fotografiju tog zakucavanja, koja sigurno najbolje govori o reprezentaciji Srbije na ovom turniru.

Ono što mene posebno raduje jeste promena sistema igre. Duda Ivković je veliki trener i izvukao je dosta od reprezentacije u prethodnih nekoliko godina. Srebro 2009. godine i četvrto mesto 2010. godine (sudije su nas izbacile iz finala). Ali je njegova igra bila relativno dosadna, spusti loptu Krstiću, pa šta on iskreira u saradnji sa spoljnom linijom. Na ovom turniru je Srbija igrala lepo, i imala je sve. Unutrašnju igru, prodor igru, dobar šut sa svih pozicija, imali smo atraktivnih poteza, dobar protok lopte i puno asistencija. U odbrani smo uglavnom preuzimali i pomagali u reketu što su npr. Brazilci umeli da iskoriste u prvoj utakmici (makar u onom delu što sam gledao), ali snažna odbrana je bila početak svega. Čak su i oni koji nisu poznati kao dobri odbrambeni igrači igrali sjajnu odbranu.

Ove ekipu su nosili Teodosić, Bogdanović, Bjelica i Raduljica. To se i očekivalo, ali su mene i pored očekivanja iznenadili i pokazali kakvi su igrači. Teove asistencije i organizacije igre, 18 poena u prvom poluvremenu protiv Francuske su pokazatelji o kakvom se igraču radi. Dovoljno je reći da je izabran u idealnu petorku šampionata. Bogdanović i Raduljica su pokazali da su već sada sjajni igrači i da imamo budućnost, a Bjelica da je možda i najkorisniji krilni igrač koji igra u Evropi. Uz njih su veliki teret izneli Marković i Krstić koji već godinama igraju za reprezentaciju. Marković fanatičan u odbrani i pokazao u nekim utakmicama da ume da „pogleda“, ali  i da pogodi koš. Krstić evidentno fizički nespreman i van forme, ali je na nekoliko utakmica pokazao o kakvom je igraču reč. Posle povrede skupio snage i dao izuzetan doprinos ulasku u finale.

Svi ostali igrači su donekle bili iznenađenje što su među putnicima i strepeli su do kraja da li će biti među 12 izabranih. Šta reći za Nikolu Kalinića? Momak je bio najefikasniji u finalu, a Amerikancima pokazao da može da bude atraktivan koliko i oni. Šteta je što je njegovo zakucavanje protiv Grčke proglašeno drugim najboljim potezom prvenstva, a ne najboljim. Zaslužio je. Fanatična odbrana i dobar skok – to znamo da je Nikola Kalinić, ali je on u eliminacionim utakmica pokazao kakav može da bude u napadu. Da ubaci trojke, da probije, da zakuca, da pogodi odlučujuća bacanja za finale. A momak je igrao u Radničkom iz Kragujevca koji skoro pa nestaje sa košarkaške mape. Njegova zakucavanja i blokade će klinci vrteti po Youtubu, a oni stariji pokušavati da kopiraju. Neverovatan turnir za njega. Svaka čast.

Jović je pokazao da ima talanta, i obavio je sjajno posao trećeg plejmejkera. Niko nije očekivao tako racionalnu igru od njega. Simonović je bio iznenađenje za sve, ali one penale protiv Francuske za kraj krajeva i za finale je zaslužio da pogodi. Birčević je bio solidan, niko od njega nije ni smeo više da očekuje. Štimara i Raško, šta reći za njih dvojicu? Štimac je igrač koji je sve samo ne talentovan i sve je ostvario radom i pokazao šta znači biti radnik i imati srce. To je i sam selektor više puta izjavljivao. Katić? Čovek je sa gradilišta došao da pomogne reprezentaciji na treninzima i na kraju se našao među 12.

Saša Đorđević – igračka legenda, a od 2014. godine i trenerska. U košarci trener ili selektor imaju velikog uticaja na igru, mnogo više nego u nekim drugim sportovima. Pristup koji je imao je doveo ekipu ovde gde ju je doveo. Do finala. Stvorio je neverovatno zajedništvo ekipe. Svaka mu čast na tome.

Gledaoci i ljubitelji košarke su mogli samo da uživaju u prethodnoj nedelji u kojoj smo razbili Grke i Brazilce i fenomenalno pobedili Francuze. U finalu se nije moglo više. Kada Amerikanci šutiraju onako kako su šutirali u finalu, niko ne može da ih dobije. Ne zavaravajmo se. To je neka druga košarka, neki drugi način igre, pripreme i organizacije. Iako sam verovao da možemo da ih iznenadimo, to se ipak nije desilo. Ali igrati finale je neverovatan uspeh. Slavimo ga. Košarkaši, hvala vam na prethodnoj nedelji. Ja sam uživao.

EP u košarci - JA VERUJEM!

Blogspot mnogo volim. I to verovatno svi znaju. U moru blogova koje sam napravio i koji služe svemu i svačemu, kao i onima koji ne služe ničemu - ima jedan meni ipak omiljeni, pod naslovom „Košarka“. Otvoren još 2010; sa samo dva posta (teme u vezi sa SP u košarci 2010. godine u Turskoj).

Kada se radi o košarci uvek se setim scene (link) iz serije Vratiće se rode - „Svako ima svoju Marinu“, iako možda pogrešna analogija jer se ne radi o međuljudskim odnosima, već o odnosu prema stvarima i događajima, mislim da svako ima neko svoje „zadovoljstvo“ koje voli više nego ostale, neku „svoju Marinu“ u tom kontekstu. Za mene je to košarka. Iako sam davno prestao da je igram, ostao sam uz nju. Ako je postojala jedna stvar zbog koje neću ispuniti neku svoju obavezu - to je bilo samo zbog košarke.

Sutra počinje košarkaško Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Reprezentacija Srbije se jedva kvalifikovala, neki bi rekli da smo spali na najniže grane i na margine evropske košarke. Nakon „zlatne“ druge polovine ’90ih i samog početka XXI veka, usledio je pad. 2009. je potpuno rekonstruisana ekipa sa ciljem da se napravi tim za olimpijske igre 2012. godine. Sjajno je počelo, ali na olimpijadu nismo ni otišli. Već 2009. godine je uzeto evropsko srebro kada su nas Dudini klinci tada oduševili, a 2010. se igralo polufinale svetskog prvenstva. Verovatno nikada nećemo zaboraviti Omera Ašika koji „ostaje bez oka“ i poene za pobedu domaćina Turske iz auta. Iz tih selekcija, tri godine kasnije gotovo da nema istih igrača. Danas su tu neki novi klinci i neki košarkaški „vaskrsli“ ljudi (Katić). Ostao je isti selektor, možda i najvažnije.

Kada pogledate odabranih 12 koje je Ivković odveo u Sloveniju, ne možete da se ne zapitate neke stvari. Gde su: Savanović, Veličković, Erceg, Micov, Teodosić, Lučić, Savović, Mačvan? Igrači koji su poštovani i cenjeni u Evropi. Nema ih. Nekih zbog otkaza, nekih zbog povreda.

Na prvi pogled osrednji poznavalac košarke će se zamisliti oko pola imena, dok će i oni koji tvrde da prate košarku ozbiljno se preispitati ko su neki momci. Da ne kažem da je na spisku od 18 igrača bilo još onih koji ni ABA ligu nisu igrali. Ipak, to je najbolje što imamo, od onih koji žele da igraju. Do poslednjeg trenutka su se čekali izveštaji o zdravstvenom stanju Teodosića i Lučića, ali ipak idemo bez njih. Tea mnogi ne vole, ali je jasno da je jedan od najboljih evropskih plejmejkera. Ima svoje probleme na terenu, ali kada je u igri - veče je onda samo njegovo, i to mu niko ne može osporiti. Ipak, idemo bez njega koji je celo leto proveo uz reprezentaciju. Lučić je košarkaš koji može da reši meč i ima mnogo napadačkih opcija uz konstantno dobru odbranu. Nedostajaće. Mnogo.  

Od onih koji idu, o tome kakve su sezone imale i šta su pokazali na pripremama može mnogo da se piše. Krstić (Nenad) je najbolji centar koji trenutno igra u Evropi (član idealne petorke Evrolige prošle sezone) i to je dokazao sa 2 MVP titule na pripremnim turnirima. Centar koji ume da napadne leđima, iz pick and roll-a i šutem sa distance. Takvi centri se teško brane i od njega možemo očekivati konstantnu igru, a to je da bude prvi strelac ekipe i prva napadačka opcija. Bjelica je igrač koga su tražili Barselona i Fenerbahče. Za poznavaoce košarke dovoljna informacija. Nekoliko dobrih sezona u Kahi (Kući) su ga preporučile. Nekada je u Zvezdi igrao i pleja, danas igra na poziciji krila, a očigledno je da će u reprezentaciji igrati i na poziciji krilnog centra (s obzirom da među 12 nemamo nijednog krilnog centra, zbog povreda, otkaza, problema sa savezom i FIBA itd). Bjelica je danas kratko rečeno - „zver“ od igrača. U igri 1 na 1 deluje nezadrživ sa svojom visinom i brzom kretnjom, a očigledno je dosta napredovao u šutu, uz solidnu igru leđima kada ga čuvaju niži od njega. Od njega se takođe očekuju konstantne partije koje će da budu motor ovog tima.

Smatram da će od igre naredne četvorice igrača da zavisi i rezultat našeg tima, uz naravno konstantne i dobre igre Krstića i Bjelice.

1) ’Ško Katić - šta reći o ovom čoveku? Ne možete da ga ne volite. Debitant u 33 godini sa sjajnom sezonom iza sebe. Kada ga vidite na terenu pomislite da će da se saplete u trčanju i da nikada neće ustati. A onda vidite neverovatnu leđnu tehniku potpomognutu pametnim korišćenjem snage i odličnim osećajem za šut. ’Ško ume da odigra leđima 1 na 1, da odigra pick and roll i pick and pop, sa 4, 5 metara od koša gotovo da ne promašuje. Ovakvi igrači se teško čuvaju. Uz to, što smatram i ključnim, ovaj čovek ima neviđeni osećaj za asistenciju i postavljanje blokova saigračima. Videli smo na pripremnim utakmicama koliko je samo puta otvorio autoput (što bi rekao Edin sa ArenaSport-a) saigračima ka košu ili ih namestio na zicer ili otvoren šut. ’Ško će svakako dobiti minute, sa 33 godine tremu ne bi smeo da ima, pa nam ostaje samo da se nadamo da će i u Sloveniji biti onaj pravi.

2) Danilo Anđušić - igrač koji će biti Marko Kešelj ove „nove“ generacije. On će takođe dobiti svoje minute, a na njemu je da preciznim šutem (jer je on igrač koji je klasičan šuter) donese poene, ali i što je mnogo bitnije - da dobrim šutem razvuče odbranu protivnika. Osim njega nemamo takvog igrača i od njegove inspiracije i mirnoće će zavisiti dosta toga. Kada se odbrana „razvuče“ biće mnogo lakše Krstiću i Katiću da dominiraju pod košem.

3) Nemanja Nedović - jedini naš igrač iz NBA lige. Belac, bek iz Evrope, draftovan u prvoj rundi. To dosta znači. Možda se neki neće složiti, ali ću onda ja misliti da oni nisu u pravu, ali Nedović je prvi igrač od Predraga Danilovića sa ovih prostora, koji sa spoljnih pozicija ume da napadne koš! Napasti koš znači probiti, proći, pretrčati igrača, skočiti, zakucati, položiti (a da to nije izbačena frljoka koja samo srećom može da uđe). Pokazao je na pripremama da ume da uđe u serije grešaka, ali i u serije trojki što mu dodatno otvara put ka košu. Uz pomoć Katića i Krstića (posebno kada budu igrali u tandemu) smatram da će imati puno prostora da radi ono što najbolje ume: da napada koš! Pokazao je mnogo puta da ume i da dobro asistira,  pa će zbog odsustva Teodosića morati dobar deo minuta da igra na poziciji plejmejkera, što može i da mu bude prednost jer će napadati niže (ili slične visine) igrače od sebe. Smatram da ne može da se desi utakmica u kojoj će on dati više od 15 poena, a da reprezentacija izgubi. Potezi koje on izvodi dižu i hrabre ostale igrače. Tako da je jako bitno kako će odigrati u Sloveniji.

4) Bogdan Bogdanović - Bek koji je tip igrača između Anđušića i Nedovića. Ume da probije i napadne koš, a ume i da pogodi. Sve u svemu, igrač koji može mnogo da donese. Za odbranu ne moramo da se brinemo jer je igra „ratnički“, a sve što u napadu donese (a može mnogo), može se smatrati onim „bitnim“ poenima koji bi rasteretili centre, Nedovića i Anđušića.

Što se tiče ostalih igrača, smatram da neće igrati bitniju ulogu. Eventualno Nikola Kalinić koga velika većina ne poznaje. Momak je izleteo niotkuda. Ali, njegovi poeni i skok, kao i odbrana će bitno pomoći, upravo zbog problema sa krilnim igračima. Na pripremama je pokazao da može! Od Gagića i Štimca ne očekujem puno. Veoma borbeni i željni dokazivanja, ali žao mi je što to moram da kažem - košarkaški potpuno neintelignetni. Voleo bih da me razuvere, ali ne polažem nadu u njih. Što se tiče bekova, tu su Marković i Micić. Od njih se očekuje dobra odbrana, asistencije i mislim da tu neće omanuti. Protiv jačih protivnika bi trebalo da nešto i ubace da rasterete ekipu, a ako to uspeju ostvariće potpuno svoju misiju na terenu. Naravno, talenat Micića ne osporavam, ali mislim da je još „zelen“ za EP. Nemanju Krstića sam gledao par puta u Mega Vizuri, ume da pogodi - ali verujem da neće skupiti puno minuta na terenu.

Sve u svemu - imamo 7 igrača na koje možemo ozbiljno da računamo. Od po 2 centra (Gagić&Štimac) i beka (Marković&Micić) sa klupe šta dobijemo - dobili smo. Košarka je čudna igra, valjda je zato i volimo. A u toj čudnoj igri i ovi momci mogu da se izgube i potpuno podbace i vrate se kući već posle grupne faze. Ali, mogu i da naprave čudo i osvoje neku od medalja. JA zaista VERUJEM da mogu!

Nije samo TEOva trojka pobedila Španiju - 3.1 sekunda posle toga :)

Nakon pobede nad Hrvatskom, pisao sam o nekim problemima naše košarkaške reprezentacije. Uz sve pohvale tada za pobedu nad susedima, bilo je i kritike.

Pitao sam se tada, da li je moguće da konstantno u branjenju igre "dva na dva", preuzimamo i na taj način bukvalno poklanjamo Hrvatima lake poene. Napisao sam da verovatno odgovor na to zna samo Duda Ivković i da u njegovu genijalnost ne treba sumnjati. Mada, priznaću, ni sam nisam u potpunosti verovao u svoje reči.

Večeras, nakon pobede nad Španijom u četvrtfinalu (što znači da smo među 4 najbolje ekipe na svetu!) mogu ipak da kažem Dudo - GENIJALAC SI ZA SVE PARE OVOG' SVETA!

Nadovezaću se odmah na ovu rečenicu - konstatacijom da je Duda možda namerno želeo da odigra celu utakmicu "preuzimanje" protiv Hrvatske, međutim verovatno nije računao na fanatičnost Hrvata, pa smo u tom inatu Ivkovića zamalo ostali bez 1/4 finala. Šta sam želeo ovim da kažem. To da je Duda znao da u narednoj fazi igramo verovatno protiv Španije, koja je ipak mnogo više pokazala od očigledno prevaziđene sjajne generacije grčkih košarkaša.

Iz ove perspektive su mi ona preuzimanja postala logična i razumna. Duda je znao da će Španci jako dobro odraditi "skauting" i da će maksimalno dobro i kvalitetno ispratiti igru naše reprezentacije protiv Hrvatske. Verovatno je i da su nas pratili tokom mečeva u grupi gde smo takođe "preuzimali" u igri "dva na dva"...

Šta se desilo ove srede... Španci su nas napali upravo na taj način, pick and roll igrom (Navara ili Rudija) i Gasola ili pick and pop igrom jednog od pomenute dvojice i Garbahose. Očigledno su imali razrađenu igru i sistematičnost na to da će Srbija i danas preuzimati. Međutim, Duda je napravio novi sistem branjenja, naši bekovi su odlično telom usmeravali na lošiju stranu španske bekove, naši centri bi ih varkom tela ispratili na kratko, ali dovolno da se bek vrati, a imajući u vidu da su usmereni na relativno lošiju stranu - naši brzi bekovi, pre svega Marković su uspevali da ih zatvore. Lopti za centre nije bilo. A ni laganih ulaza bekova pored centara.

Ipak, platili smo takvu odbranu sa sjajnom partijom Navara, koji je jedini uspevao da protrči posle bloka i da se digne na šut da izbaci "la bombu" pre nego što ga neko od naših bekova stigne. I Garbahosa je ubacio nekoliko trojki iz pick and pop igre, ali svakako teže nego da je šutirao preko Teodosića ili Markovića što smo Hrvatima dopuštali. Ipak kada je neko majstor, onda je majstor! Ukoliko u košarci postoji neodbranjiv napad, onda je to pick and pop sa "četvorkom" koja ima sjajan šut. Prototip te igre je Dirk Novicki, a na ovom takmičenju to jako dobro radi i Turčin Ersan Iljasova u trenucima kada igra na toj poziciji.

Kada se sve pogleda, dva igrača u Španiji nisu dovoljna da se pobedi Srbija, ostale je Duda očigledno zbunio promenom odbrane. I zato sada znam, zašto preuzimanje do besvesti protiv Hrvata. Ipak Duda pre svega igra mudru košarku.

Mislim da je suviše govoriti o Novici Veličkoviću koji je napokon odigrao kako zna i ume, ili o Teodosiću koji je kako je Vlade Đurović rekao rođeni mangup i pobednik. Sjajno.

Ono što sam želeo da napišem, to je moja fasciniranost o tome kolika MU*A imaju Kešelj i Savanović. Momci za koje su se mnogi pitali šta rade u reprezentaciji. Od Krleta, Novice i Tea se očekivalo da budu nosioci i oni su lideri ove ekipe. Međutim, osim njih, svi su bojažljivi, plašljivi, plaše se da preuzmu odgovornost, ovde čak svrstavam i Rašića, pored svih sjajnih partija, vidi se strah u njemu. Međutim ne i kod Savana i Keša. Momci su puni hrabrosti, da li u šutu ili prodoru, ponekad i zakucavanju. Savanović je danas "okretao" u Kobeovom stilu mnogo iskusnije i po imenu zvučnije igrače. Pogađao kada je bilo potrebno i kada niko drugi nije smeo. Ne kaže se džabe: "Sreća prati hrabre".

O Kešelju tek šta reći. Trojka sa zadrškom na kojoj mu i L.b. Džejms može samo zavideti. I to u kakvim trenucima. Pisao sam prošli put da mu se mora dati veća minutaža, jer uvek trostruko isplati svaki minut. Zaista, budući veliki igrači.

I za kraj, pitali ste se sigurno šta znači naslov. Omalovažavanje Teove trojke sa 9-10 metara. Naravno da ne, već ono što želim je da u zaborav ne ode ono što je usledilo nakon trojke. Svi će samo pamtiti Teov šut, verovatno će klinci trenirajući sanjati  o takvom pogotku. Međutim, ne zaboravite, ostala je 3,1 sekunda za Španiju. U košarci, dovoljno da se sve promeni.

Španija je krenula sa centra i onda Dudina čarolija. Skariolo je "ZNAO" da će Srbija da pravi faul, dao loptu Garbahosi koji  možda nije najbolji izvođač bacanja (Navaro ili Rudi su bolji), ali je najiskusniji i najsmireniji. Jeste se Garbahosa spetljao, ali se spetljao jer je očekivao faul, što bi verovatno svaki selektor i tražio. Jer rizikovati da se primi trojka i da se ode u produžetak, a moći da se spreči šut i igrač pošalje na liniju slobodnih bacanja( dva bacanja) je zaista, zaista čudna, ali hrabra odluka. Međutim, Duda je pokazao da je genijalac i uspeo je da nadmudri španskog kolegu. Verovatno da je lopta išla na Navara i bliže linije za tri poena, neko bi pravio faul, ali je Duda sjajno pročitao Špance koji su ispali blago rečeno "ovce" u ovom poslednjem napadu.

Svaka čast Teu na trojci, ali je Duda u poslednjem napadu odradio još veći posao...

Šta reći za kraj ovog komentara, za polufinale - Turci su sjajni plus igraju na svom terenu, navijači, sudije, ali naše je da se nadamo i da verujemo!  I uzdamo u neku  novu Dudinu čaroliju.

Duda Ivković - genijalnost i "preuzimanja"

 

Mirne glave, par sati nakon utakmice osmine finala Svetskog prvenstva između Srbije i Hrvatske mogu da analiziram postojeće stanje.

  Utakmica: neizvesna, rešena u poslednjoj sekundi.Iako po realnom i suvom kvalitetu ali i na do sada prikazanom, razlika je morala da bude preko 10 poena za našu reprezentaciju.

  Međutim, na svemu pokazanom, od sjaja protiv Angole, Jordana, Australije i Argentine, do momenata očaja protiv Nemačke i Hrvatske. U čemu je suština takvih nagliš uspona i padova u ekipi Dudinih klinaca.

  Potrudiću se da iznesem svoje viđenje dosadašnjeg, na osnovu individualnog učinka svakog pojedinca koji čin tim Srbije.

- Dušan "Duda" Ivković: U kratkoj formi nema mesta za duža izlaganja, svi znaju ko je i šta je Duda Ivković. Međutim, makar meni, kao gledaocu, neki bi rekli "lako je tebi govoriti iz fotelje" imam par zamerki. Danas na utakmici protiv Hrvatske, više sam putao negirao i mahao glavom i pitao se:"Dudo, pa da li je moguće?"

  Pokušaj branjenja pick and roll igre preuzimanjem,  danas je doživelo potpuni fijasko! Potpuno smo uništeni njihovomgrom "dva na dva" sa otvaranjem visokih igrača prema košu. Trajalo je punjenju našeg koša pune četiri četvrtine, ali Duda je i dalje forsirao svoj način odbrane da je to verujem mnogima dizalo kosu na glavi. Zaista, svako ko je odradio par treninga u mlađim kategorijama, jasno je da pogotovo kada su u igri "dva na dva" brzi plej i visoki centar, da preuzimanje ne može doneti dobre rezultate. Ja se za svog života i praćenja košarke, sećam samo Crvene Zvezde dok je trener bio Zmago Sagadin. Bila je to sjajna ekipa, međutim i te godine su izostali trofeji. Zašto? Ekipa je konstantno forsirala igru preuzimanja u "dva na dva" igri u odbrani. Do početka Svetskog prvenstva u Turskoj, stalno preuzimanje sam gledao samo na basketu u kraju, kada po visini i brzini basketaši ne odskaču jedan od drugoga.

  To koliko smo bili inferiorni i "probušeni", govori izjava Hrvatskog selektora Josipa Vrankovića za vreme jednog od poslednjih time out-a, kada je Marku Popoviću jasno sugerirao da igru "dva na dva" SRBIJA NE MOŽE DA BRANI! Svi smo to videli. Međutim Duda nije odustajao. Kada je u igru uveo Milana Mačvana umesto Krstića i Perovića, odbrana centra na beku je izgledala nešto bolje, Mačvan je donekle branio šut, stizao je beka, dao mogućnost celom timu da skupi odbranu, međutim po pravilu bi usledila asistencija van linije 6,25 i pogodak Hrvatskih igrača.

  Na sve ovo, treba dodati i to da preuzimanje u igri "dva na dva" može poslužiti kao branjene pre svega pick and pop igre, gde se visoki igrač umesto kretanja ka košu, izvlači na šut sa distance. Ali, kao što smo videli, Hrvatska nema centra koji je opasan van reketa. Lončar jeste pogodio nekoliko šuteva, međutim svedoci smo i da je Slavko Vraneš čak i u Evroligi ubacivao slične šuteve. Svakako preuzimanje nije imalo za cilj da brani šut Lončara, Banića ili Tomića sa 5, 6 metara udaljenosti. Da se u pick and pop igri nalaze igrači poput Dirka Novickog ili Horhea Garbahose, koji su bolji šuteri i od većine bekova, onda bi ovakva odbrana bila razumljiva. Ovako, čini mi se da samo Duda zna šta je sa njom uspevao da postigne.

  Ali, opet kažem, Srbija je sa takvom odbranom u četvrtfinalu i možda sam ja ipak samo najobičniji laik i možda pojma nemam, ali čini mi se da smo ipak svi videli koliko je "škipelo" u branjenju igre "dva na dva". Ali, rezultat je ono što se pamti, zato Dudo - SVAKA ČAST!

- Teodosić: Verovatno se danas osećao kao u ringu. Protivnici Majka Tajsona iz najboljih dana su verovatno dobijali manje udaraca. U igri "udaraj gde stigneš", ali i sjajnoj motivisanošću Marka Tomasa u odbrani. Naš najbolji igrač je danas bio daleko ispod svog nivoa. Međutim, poznato je za Tea da ima problem kada ga čuvaju viši igrači od njega, a sumnjam da neko može da ponovi odbranu kakvu je Tomas danas igrao! Zato sam siguran da će Teo već protiv  Riki Rubia pokazati da je najbolji plej Evrope.

- Tepić: šta se dešava sa ovim dečkom? Očigledno je manjak utakmica uticao na njegovo samopouzdanje, a očigledno i kontrolu lopte. Previše promašenih ulaza, zicera, previše bačenih lopti u prazno. Ali treba ga istrpeti, ovaj dečko je toliko mlad i toliko dobar igrač da mu treba oprositi greške i verovati u njega. Naravno, to ne opravdava izuzetno visoku minutažu u važnim trenucima, koju mu je Duda davao, a videlo se da mu ne ide. Mada,  setite se da je dok je Srbija topila prednost Hrvatske u 5 napada naših protivnika Tepić zabeležio 4 skoka u odbrani, upisao 2 poena i tri asistencije. Njegovim ogromnim doprinosom je smanjena tada velika prednost Hrvatske. Nadajmo se i boljim učincima u poenima, već protiv Španije će imati priliku.

- Rašić: da je Uroš Tripković zdrav, Rašića sigurno ne bi bilo u Turskoj. Međutim, u nedostatku pravih šutera Duda je poveo ovog igrača na SP. A ovaj mu je vratio na pravi način. Naš najkonstantniji igrač, odličan u šutu, sasvim solidan u odbrani što mu inače nije jača strana, kao uostalom nijednom šuteru. Pokazao je i mirnu ruku i hladnu glavu, pogađao sa linije slobodnih bacanja kada je najpotrenije. Veliko iznenađenje za mene, naravno pozitivno!

- Paunić: za ovog momka ne treba previše trošiti reči. U napadu limitiran, ali to svi već odavno znamo. Zato je u odbrani "objasnio". Protiv Argentine je svojom odbranom doneo prednost na spoljnim pozicijama i zaustavio transfer lopti na Skolu, a protiv Hrvata je znao da zaustavi i šut Marka Popovića. Reprezentativna verzija Pere Božića. Znamo koliko Pera znači Partizanu, toliko i Paun ovoj ekipi.

- Bjelica: gde je nestao mirni Bjelica koji kada uzme loptu postaje zver i koš proizvođač? Da li su nakon tuče sa Grcima, Sofoove pesnice ipak ostavile ožiljke, ili Nemanji ipak ovakva uloga u reprezentaciji ne odgovara. Pre će biti ovo drugo, Duda ne forsira njegovu igru "jedan na jedan" koja je ipak njegovo najjače oružje. Ima solidan šut za tri poena i to je ono što ga održava i donosi mu minutažu iz meča u meč. Ali svakako očekujemo i njegove bolje partije.

- Marković: konstantan. U odbrani odličan, u napadu mu nedostaje malo Teove lucidnosti da bi bio veliki igrač. Svakako svetla budućnost za njega.

- Savanović: njemu je protiv Hrvatske po mom mišljenju nedostajalo minuta. Mada i on je uz Tea bio naš najbolje čuvan igrač. Očigledno su Hrvati gledali meč Srbija- Argentina kada je Savan pokazao svoje najbolje izdanje. Kada je posle ubačene ključne trojke Argentincima pokazivao na "nešto", zaista je sa pravom to uradio. U njegovoj igri u svim utakmicama se vidi želja za pobedom, ali i ogromna želja za preuzimanjem odgovornosti, što mnogim našim igračima nedostaje.Izuzetno hrabar momak! Sjajno SP za njega, nadajmo se samo većoj minutaži. Ako se može zameriti što Tepič ima nezasluženo veliku minutažu, onda se mora zameriti i što Savan nema veću.

- Kešelj: ovo je igrač koji je po meni otišao na SP zato što ga je Duda doveo u Olimpijakos, klub koji će voditi od ove sezone. Međutim, Marko ne samo da je opravdao poverenje, nego i pokazao da se radi o vanserijskom igraču! Slično kao i Savanović, nenedostaje mu hrabrosti, ali mu nedostaje minuta. Opet mala zamerka Dudi, jer je Kešelj zaslužio da igra više. A svaki minut je više nego opravdao! Da li šutem za tri, sjajnom odbranom, ili fenomenalnim zakucavanjem protiv Australije. Sve u svemu, sjajno je što smo dobili jednog ovakvog igrača, sjajnu atletu i odlilnog šutera. Uz Rašića i Savanovića, veoma pozitivno iznenađenje.
- Krstić: protiv Hrvata kapitenski, ali nešto nedostaje. Deluje kao da "izgori" u želji da doprinese timu. Velika motivisanost, međutim mislim da mu nedostaje ono što je od Vlade Divca napravilo legendu. Povratni pas šuteru. Kada bi Krle više gledao okolo kada dobije loptu, bili bismo mnogo produktvniji, a i njemu samom bi bilo laše da postigne poene "jedan na jedan", a ne "jedan na dva", ili "često jedan na tri".
- Perović: lagano, fino, mekano, da ne kažem "mlakonjski"... Da ima drskost Savanovića, bio bi najbolji igrač SP. Ovako, u nekim trenucima sjajan, u narednom očajan. U napadu solidan, ali u defanzivnom skoku nemoćan. Previše smo “šuplji”  u zatvaranju kada je Kosta u igri. Nadajmo se boljem.
- Veličković: da ga je šut bolje služio bio bi naš najbolji igrač. Ali nije. Očigledno je katastrofalan šut za tri poena uticao na njegovu psihu, pa se Novica nekada ne prepoznaje. Šut sa penala protiv Hrvatske ( 1 od 4, 25 %) govori o tome. Međutim, svi znamo ko je Novica i sa kakovm strašću i željom, ali i neospornim kvalitetom igra. Očekujemo mnogo bolje protiv Španije od njega, jer nam je pravi Novica preko potreban.
- Mačvan: mala minutaža, međutim ponekad je znao da opravda, ponekad da uprska. Sve u svemu budučnost naše košarke, ali ne zaboravimo trojku protiv Hrvata u presudnim momentima. Svi se sećaju Rašićevih bacanja i polaganja, međutim Mačvanova hladnokrvna trojka nam je puno olakšala posao u završnici.

- Kao rezime svega, Dudi svaka čast, ali mora da prekine sa preuzimanjem u odbrani i verujemo svi, bićemo još bolji. Svaka čast za "nacrtane" napade "iz auta". I Rašićeva trojka za produžetak protiv Nemačke i polaganje istog igrača protiv Hrvatske. GENIJALNO! Ali, molimo te, bez "preuzimanja", makar kada centar treba da ostane na protivničkom pleju.
Za kraj, moj subjektini komentar, delujemo mekano pod obručem, i smatram da je Miroslav Raduljica morao da bude deo ovog tima. Dečko razgrće sve pred sobom. Odbrana, napad - nebitno je! Mislim da bismo bili bolji tim sa recimo Raduljicom umesto Perovića kao drugim centrom.
Ali šta je tu je. Četvrtfinale čekamo, i sa svim kritikama, možemo samo da kažemo Dudo-GENIJALNO!