Mirne glave, par sati nakon utakmice osmine finala Svetskog prvenstva između Srbije i Hrvatske mogu da analiziram postojeće stanje.
Utakmica: neizvesna, rešena u poslednjoj sekundi.Iako po realnom i suvom kvalitetu ali i na do sada prikazanom, razlika je morala da bude preko 10 poena za našu reprezentaciju.
Međutim, na svemu pokazanom, od sjaja protiv Angole, Jordana, Australije i Argentine, do momenata očaja protiv Nemačke i Hrvatske. U čemu je suština takvih nagliš uspona i padova u ekipi Dudinih klinaca.
Potrudiću se da iznesem svoje viđenje dosadašnjeg, na osnovu individualnog učinka svakog pojedinca koji čin tim Srbije.
- Dušan "Duda" Ivković: U kratkoj formi nema mesta za duža izlaganja, svi znaju ko je i šta je Duda Ivković. Međutim, makar meni, kao gledaocu, neki bi rekli "lako je tebi govoriti iz fotelje" imam par zamerki. Danas na utakmici protiv Hrvatske, više sam putao negirao i mahao glavom i pitao se:"Dudo, pa da li je moguće?"
Pokušaj branjenja pick and roll igre preuzimanjem, danas je doživelo potpuni fijasko! Potpuno smo uništeni njihovomgrom "dva na dva" sa otvaranjem visokih igrača prema košu. Trajalo je punjenju našeg koša pune četiri četvrtine, ali Duda je i dalje forsirao svoj način odbrane da je to verujem mnogima dizalo kosu na glavi. Zaista, svako ko je odradio par treninga u mlađim kategorijama, jasno je da pogotovo kada su u igri "dva na dva" brzi plej i visoki centar, da preuzimanje ne može doneti dobre rezultate. Ja se za svog života i praćenja košarke, sećam samo Crvene Zvezde dok je trener bio Zmago Sagadin. Bila je to sjajna ekipa, međutim i te godine su izostali trofeji. Zašto? Ekipa je konstantno forsirala igru preuzimanja u "dva na dva" igri u odbrani. Do početka Svetskog prvenstva u Turskoj, stalno preuzimanje sam gledao samo na basketu u kraju, kada po visini i brzini basketaši ne odskaču jedan od drugoga.
To koliko smo bili inferiorni i "probušeni", govori izjava Hrvatskog selektora Josipa Vrankovića za vreme jednog od poslednjih time out-a, kada je Marku Popoviću jasno sugerirao da igru "dva na dva" SRBIJA NE MOŽE DA BRANI! Svi smo to videli. Međutim Duda nije odustajao. Kada je u igru uveo Milana Mačvana umesto Krstića i Perovića, odbrana centra na beku je izgledala nešto bolje, Mačvan je donekle branio šut, stizao je beka, dao mogućnost celom timu da skupi odbranu, međutim po pravilu bi usledila asistencija van linije 6,25 i pogodak Hrvatskih igrača.
Na sve ovo, treba dodati i to da preuzimanje u igri "dva na dva" može poslužiti kao branjene pre svega pick and pop igre, gde se visoki igrač umesto kretanja ka košu, izvlači na šut sa distance. Ali, kao što smo videli, Hrvatska nema centra koji je opasan van reketa. Lončar jeste pogodio nekoliko šuteva, međutim svedoci smo i da je Slavko Vraneš čak i u Evroligi ubacivao slične šuteve. Svakako preuzimanje nije imalo za cilj da brani šut Lončara, Banića ili Tomića sa 5, 6 metara udaljenosti. Da se u pick and pop igri nalaze igrači poput Dirka Novickog ili Horhea Garbahose, koji su bolji šuteri i od većine bekova, onda bi ovakva odbrana bila razumljiva. Ovako, čini mi se da samo Duda zna šta je sa njom uspevao da postigne.
Ali, opet kažem, Srbija je sa takvom odbranom u četvrtfinalu i možda sam ja ipak samo najobičniji laik i možda pojma nemam, ali čini mi se da smo ipak svi videli koliko je "škipelo" u branjenju igre "dva na dva". Ali, rezultat je ono što se pamti, zato Dudo - SVAKA ČAST!
- Teodosić: Verovatno se danas osećao kao u ringu. Protivnici Majka Tajsona iz najboljih dana su verovatno dobijali manje udaraca. U igri "udaraj gde stigneš", ali i sjajnoj motivisanošću Marka Tomasa u odbrani. Naš najbolji igrač je danas bio daleko ispod svog nivoa. Međutim, poznato je za Tea da ima problem kada ga čuvaju viši igrači od njega, a sumnjam da neko može da ponovi odbranu kakvu je Tomas danas igrao! Zato sam siguran da će Teo već protiv Riki Rubia pokazati da je najbolji plej Evrope.
- Tepić: šta se dešava sa ovim dečkom? Očigledno je manjak utakmica uticao na njegovo samopouzdanje, a očigledno i kontrolu lopte. Previše promašenih ulaza, zicera, previše bačenih lopti u prazno. Ali treba ga istrpeti, ovaj dečko je toliko mlad i toliko dobar igrač da mu treba oprositi greške i verovati u njega. Naravno, to ne opravdava izuzetno visoku minutažu u važnim trenucima, koju mu je Duda davao, a videlo se da mu ne ide. Mada, setite se da je dok je Srbija topila prednost Hrvatske u 5 napada naših protivnika Tepić zabeležio 4 skoka u odbrani, upisao 2 poena i tri asistencije. Njegovim ogromnim doprinosom je smanjena tada velika prednost Hrvatske. Nadajmo se i boljim učincima u poenima, već protiv Španije će imati priliku.
- Rašić: da je Uroš Tripković zdrav, Rašića sigurno ne bi bilo u Turskoj. Međutim, u nedostatku pravih šutera Duda je poveo ovog igrača na SP. A ovaj mu je vratio na pravi način. Naš najkonstantniji igrač, odličan u šutu, sasvim solidan u odbrani što mu inače nije jača strana, kao uostalom nijednom šuteru. Pokazao je i mirnu ruku i hladnu glavu, pogađao sa linije slobodnih bacanja kada je najpotrenije. Veliko iznenađenje za mene, naravno pozitivno!
- Paunić: za ovog momka ne treba previše trošiti reči. U napadu limitiran, ali to svi već odavno znamo. Zato je u odbrani "objasnio". Protiv Argentine je svojom odbranom doneo prednost na spoljnim pozicijama i zaustavio transfer lopti na Skolu, a protiv Hrvata je znao da zaustavi i šut Marka Popovića. Reprezentativna verzija Pere Božića. Znamo koliko Pera znači Partizanu, toliko i Paun ovoj ekipi.
- Bjelica: gde je nestao mirni Bjelica koji kada uzme loptu postaje zver i koš proizvođač? Da li su nakon tuče sa Grcima, Sofoove pesnice ipak ostavile ožiljke, ili Nemanji ipak ovakva uloga u reprezentaciji ne odgovara. Pre će biti ovo drugo, Duda ne forsira njegovu igru "jedan na jedan" koja je ipak njegovo najjače oružje. Ima solidan šut za tri poena i to je ono što ga održava i donosi mu minutažu iz meča u meč. Ali svakako očekujemo i njegove bolje partije.
- Marković: konstantan. U odbrani odličan, u napadu mu nedostaje malo Teove lucidnosti da bi bio veliki igrač. Svakako svetla budućnost za njega.
- Savanović: njemu je protiv Hrvatske po mom mišljenju nedostajalo minuta. Mada i on je uz Tea bio naš najbolje čuvan igrač. Očigledno su Hrvati gledali meč Srbija- Argentina kada je Savan pokazao svoje najbolje izdanje. Kada je posle ubačene ključne trojke Argentincima pokazivao na "nešto", zaista je sa pravom to uradio. U njegovoj igri u svim utakmicama se vidi želja za pobedom, ali i ogromna želja za preuzimanjem odgovornosti, što mnogim našim igračima nedostaje.Izuzetno hrabar momak! Sjajno SP za njega, nadajmo se samo većoj minutaži. Ako se može zameriti što Tepič ima nezasluženo veliku minutažu, onda se mora zameriti i što Savan nema veću.
- Kešelj: ovo je igrač koji je po meni otišao na SP zato što ga je Duda doveo u Olimpijakos, klub koji će voditi od ove sezone. Međutim, Marko ne samo da je opravdao poverenje, nego i pokazao da se radi o vanserijskom igraču! Slično kao i Savanović, nenedostaje mu hrabrosti, ali mu nedostaje minuta. Opet mala zamerka Dudi, jer je Kešelj zaslužio da igra više. A svaki minut je više nego opravdao! Da li šutem za tri, sjajnom odbranom, ili fenomenalnim zakucavanjem protiv Australije. Sve u svemu, sjajno je što smo dobili jednog ovakvog igrača, sjajnu atletu i odlilnog šutera. Uz Rašića i Savanovića, veoma pozitivno iznenađenje.
- Krstić: protiv Hrvata kapitenski, ali nešto nedostaje. Deluje kao da "izgori" u želji da doprinese timu. Velika motivisanost, međutim mislim da mu nedostaje ono što je od Vlade Divca napravilo legendu. Povratni pas šuteru. Kada bi Krle više gledao okolo kada dobije loptu, bili bismo mnogo produktvniji, a i njemu samom bi bilo laše da postigne poene "jedan na jedan", a ne "jedan na dva", ili "često jedan na tri".
- Perović: lagano, fino, mekano, da ne kažem "mlakonjski"... Da ima drskost Savanovića, bio bi najbolji igrač SP. Ovako, u nekim trenucima sjajan, u narednom očajan. U napadu solidan, ali u defanzivnom skoku nemoćan. Previše smo “šuplji” u zatvaranju kada je Kosta u igri. Nadajmo se boljem.
- Veličković: da ga je šut bolje služio bio bi naš najbolji igrač. Ali nije. Očigledno je katastrofalan šut za tri poena uticao na njegovu psihu, pa se Novica nekada ne prepoznaje. Šut sa penala protiv Hrvatske ( 1 od 4, 25 %) govori o tome. Međutim, svi znamo ko je Novica i sa kakovm strašću i željom, ali i neospornim kvalitetom igra. Očekujemo mnogo bolje protiv Španije od njega, jer nam je pravi Novica preko potreban.
- Mačvan: mala minutaža, međutim ponekad je znao da opravda, ponekad da uprska. Sve u svemu budučnost naše košarke, ali ne zaboravimo trojku protiv Hrvata u presudnim momentima. Svi se sećaju Rašićevih bacanja i polaganja, međutim Mačvanova hladnokrvna trojka nam je puno olakšala posao u završnici.
Нема коментара:
Постави коментар