Nakon pobede nad Hrvatskom, pisao sam o nekim problemima naše košarkaške reprezentacije. Uz sve pohvale tada za pobedu nad susedima, bilo je i kritike.
Pitao sam se tada, da li je moguće da konstantno u branjenju igre "dva na dva", preuzimamo i na taj način bukvalno poklanjamo Hrvatima lake poene. Napisao sam da verovatno odgovor na to zna samo Duda Ivković i da u njegovu genijalnost ne treba sumnjati. Mada, priznaću, ni sam nisam u potpunosti verovao u svoje reči.
Večeras, nakon pobede nad Španijom u četvrtfinalu (što znači da smo među 4 najbolje ekipe na svetu!) mogu ipak da kažem Dudo - GENIJALAC SI ZA SVE PARE OVOG' SVETA!
Nadovezaću se odmah na ovu rečenicu - konstatacijom da je Duda možda namerno želeo da odigra celu utakmicu "preuzimanje" protiv Hrvatske, međutim verovatno nije računao na fanatičnost Hrvata, pa smo u tom inatu Ivkovića zamalo ostali bez 1/4 finala. Šta sam želeo ovim da kažem. To da je Duda znao da u narednoj fazi igramo verovatno protiv Španije, koja je ipak mnogo više pokazala od očigledno prevaziđene sjajne generacije grčkih košarkaša.
Iz ove perspektive su mi ona preuzimanja postala logična i razumna. Duda je znao da će Španci jako dobro odraditi "skauting" i da će maksimalno dobro i kvalitetno ispratiti igru naše reprezentacije protiv Hrvatske. Verovatno je i da su nas pratili tokom mečeva u grupi gde smo takođe "preuzimali" u igri "dva na dva"...
Šta se desilo ove srede... Španci su nas napali upravo na taj način, pick and roll igrom (Navara ili Rudija) i Gasola ili pick and pop igrom jednog od pomenute dvojice i Garbahose. Očigledno su imali razrađenu igru i sistematičnost na to da će Srbija i danas preuzimati. Međutim, Duda je napravio novi sistem branjenja, naši bekovi su odlično telom usmeravali na lošiju stranu španske bekove, naši centri bi ih varkom tela ispratili na kratko, ali dovolno da se bek vrati, a imajući u vidu da su usmereni na relativno lošiju stranu - naši brzi bekovi, pre svega Marković su uspevali da ih zatvore. Lopti za centre nije bilo. A ni laganih ulaza bekova pored centara.
Ipak, platili smo takvu odbranu sa sjajnom partijom Navara, koji je jedini uspevao da protrči posle bloka i da se digne na šut da izbaci "la bombu" pre nego što ga neko od naših bekova stigne. I Garbahosa je ubacio nekoliko trojki iz pick and pop igre, ali svakako teže nego da je šutirao preko Teodosića ili Markovića što smo Hrvatima dopuštali. Ipak kada je neko majstor, onda je majstor! Ukoliko u košarci postoji neodbranjiv napad, onda je to pick and pop sa "četvorkom" koja ima sjajan šut. Prototip te igre je Dirk Novicki, a na ovom takmičenju to jako dobro radi i Turčin Ersan Iljasova u trenucima kada igra na toj poziciji.
Kada se sve pogleda, dva igrača u Španiji nisu dovoljna da se pobedi Srbija, ostale je Duda očigledno zbunio promenom odbrane. I zato sada znam, zašto preuzimanje do besvesti protiv Hrvata. Ipak Duda pre svega igra mudru košarku.
Mislim da je suviše govoriti o Novici Veličkoviću koji je napokon odigrao kako zna i ume, ili o Teodosiću koji je kako je Vlade Đurović rekao rođeni mangup i pobednik. Sjajno.
Ono što sam želeo da napišem, to je moja fasciniranost o tome kolika MU*A imaju Kešelj i Savanović. Momci za koje su se mnogi pitali šta rade u reprezentaciji. Od Krleta, Novice i Tea se očekivalo da budu nosioci i oni su lideri ove ekipe. Međutim, osim njih, svi su bojažljivi, plašljivi, plaše se da preuzmu odgovornost, ovde čak svrstavam i Rašića, pored svih sjajnih partija, vidi se strah u njemu. Međutim ne i kod Savana i Keša. Momci su puni hrabrosti, da li u šutu ili prodoru, ponekad i zakucavanju. Savanović je danas "okretao" u Kobeovom stilu mnogo iskusnije i po imenu zvučnije igrače. Pogađao kada je bilo potrebno i kada niko drugi nije smeo. Ne kaže se džabe: "Sreća prati hrabre".
O Kešelju tek šta reći. Trojka sa zadrškom na kojoj mu i L.b. Džejms može samo zavideti. I to u kakvim trenucima. Pisao sam prošli put da mu se mora dati veća minutaža, jer uvek trostruko isplati svaki minut. Zaista, budući veliki igrači.
I za kraj, pitali ste se sigurno šta znači naslov. Omalovažavanje Teove trojke sa 9-10 metara. Naravno da ne, već ono što želim je da u zaborav ne ode ono što je usledilo nakon trojke. Svi će samo pamtiti Teov šut, verovatno će klinci trenirajući sanjati o takvom pogotku. Međutim, ne zaboravite, ostala je 3,1 sekunda za Španiju. U košarci, dovoljno da se sve promeni.
Španija je krenula sa centra i onda Dudina čarolija. Skariolo je "ZNAO" da će Srbija da pravi faul, dao loptu Garbahosi koji možda nije najbolji izvođač bacanja (Navaro ili Rudi su bolji), ali je najiskusniji i najsmireniji. Jeste se Garbahosa spetljao, ali se spetljao jer je očekivao faul, što bi verovatno svaki selektor i tražio. Jer rizikovati da se primi trojka i da se ode u produžetak, a moći da se spreči šut i igrač pošalje na liniju slobodnih bacanja( dva bacanja) je zaista, zaista čudna, ali hrabra odluka. Međutim, Duda je pokazao da je genijalac i uspeo je da nadmudri španskog kolegu. Verovatno da je lopta išla na Navara i bliže linije za tri poena, neko bi pravio faul, ali je Duda sjajno pročitao Špance koji su ispali blago rečeno "ovce" u ovom poslednjem napadu.
Svaka čast Teu na trojci, ali je Duda u poslednjem napadu odradio još veći posao...
Šta reći za kraj ovog komentara, za polufinale - Turci su sjajni plus igraju na svom terenu, navijači, sudije, ali naše je da se nadamo i da verujemo! I uzdamo u neku novu Dudinu čaroliju.
Нема коментара:
Постави коментар