Blogspot mnogo volim. I to verovatno svi znaju. U moru
blogova koje sam napravio i koji služe svemu i svačemu, kao i onima koji ne
služe ničemu - ima jedan meni ipak omiljeni, pod naslovom „Košarka“. Otvoren još 2010; sa samo dva posta (teme u vezi sa SP u
košarci 2010. godine u Turskoj).
Kada se radi o košarci uvek se setim scene (link) iz serije
Vratiće se rode - „Svako ima svoju Marinu“, iako možda pogrešna analogija jer
se ne radi o međuljudskim odnosima, već o odnosu prema stvarima i događajima,
mislim da svako ima neko svoje „zadovoljstvo“ koje voli više nego ostale, neku
„svoju Marinu“ u tom kontekstu. Za mene je to košarka. Iako sam davno prestao
da je igram, ostao sam uz nju. Ako je postojala jedna stvar zbog koje
neću ispuniti neku svoju obavezu - to je bilo samo zbog košarke.
Sutra počinje košarkaško Evropsko prvenstvo u Sloveniji.
Reprezentacija Srbije se jedva kvalifikovala, neki bi rekli da smo spali na
najniže grane i na margine evropske košarke. Nakon „zlatne“ druge polovine
’90ih i samog početka XXI veka, usledio je pad. 2009. je potpuno rekonstruisana
ekipa sa ciljem da se napravi tim za olimpijske igre 2012. godine. Sjajno je
počelo, ali na olimpijadu nismo ni otišli. Već 2009. godine je uzeto evropsko
srebro kada su nas Dudini klinci tada oduševili, a 2010. se igralo polufinale
svetskog prvenstva. Verovatno nikada nećemo zaboraviti Omera Ašika koji „ostaje
bez oka“ i poene za pobedu domaćina Turske iz auta. Iz tih selekcija, tri
godine kasnije gotovo da nema istih igrača. Danas su tu neki novi klinci i neki
košarkaški „vaskrsli“ ljudi (Katić). Ostao je isti selektor, možda i
najvažnije.
Kada pogledate odabranih 12 koje je Ivković odveo u
Sloveniju, ne možete da se ne zapitate neke stvari. Gde su: Savanović,
Veličković, Erceg, Micov, Teodosić, Lučić, Savović, Mačvan? Igrači koji su
poštovani i cenjeni u Evropi. Nema ih. Nekih zbog otkaza, nekih zbog povreda.
Na prvi pogled osrednji poznavalac košarke će se
zamisliti oko pola imena, dok će i oni koji tvrde da prate košarku ozbiljno se
preispitati ko su neki momci. Da ne kažem da je na spisku od 18 igrača bilo još
onih koji ni ABA ligu nisu igrali. Ipak, to je najbolje što imamo, od onih koji
žele da igraju. Do poslednjeg trenutka su se čekali izveštaji o zdravstvenom
stanju Teodosića i Lučića, ali ipak idemo bez njih. Tea mnogi ne vole, ali je jasno da je jedan od najboljih evropskih
plejmejkera. Ima svoje probleme na terenu, ali kada je u igri - veče je onda
samo njegovo, i to mu niko ne može osporiti. Ipak, idemo bez njega koji je celo
leto proveo uz reprezentaciju. Lučić
je košarkaš koji može da reši meč i ima mnogo napadačkih opcija uz konstantno
dobru odbranu. Nedostajaće. Mnogo.
Od onih koji idu, o tome kakve su sezone imale i šta su
pokazali na pripremama može mnogo da se piše. Krstić (Nenad) je najbolji centar koji trenutno igra u Evropi (član
idealne petorke Evrolige prošle sezone) i to je dokazao sa 2 MVP titule na
pripremnim turnirima. Centar koji ume da napadne leđima, iz pick and roll-a i
šutem sa distance. Takvi centri se teško brane i od njega možemo očekivati
konstantnu igru, a to je da bude prvi strelac ekipe i prva napadačka opcija. Bjelica je igrač koga su tražili Barselona
i Fenerbahče. Za poznavaoce košarke dovoljna informacija. Nekoliko dobrih
sezona u Kahi (Kući) su ga preporučile. Nekada je u Zvezdi igrao i pleja, danas
igra na poziciji krila, a očigledno je da će u reprezentaciji igrati i na
poziciji krilnog centra (s obzirom da među 12 nemamo nijednog krilnog centra,
zbog povreda, otkaza, problema sa savezom i FIBA itd). Bjelica je danas kratko
rečeno - „zver“ od igrača. U igri 1 na 1 deluje nezadrživ sa svojom visinom i
brzom kretnjom, a očigledno je dosta napredovao u šutu, uz solidnu igru leđima
kada ga čuvaju niži od njega. Od njega se takođe očekuju konstantne partije
koje će da budu motor ovog tima.
Smatram da će od igre
naredne četvorice igrača da zavisi i rezultat našeg tima, uz naravno konstantne i
dobre igre Krstića i Bjelice.
1) ’Ško Katić -
šta reći o ovom čoveku? Ne možete da ga ne volite. Debitant u 33 godini sa
sjajnom sezonom iza sebe. Kada ga vidite na terenu pomislite da će da se
saplete u trčanju i da nikada neće ustati. A onda vidite neverovatnu leđnu
tehniku potpomognutu pametnim korišćenjem snage i odličnim osećajem za šut.
’Ško ume da odigra leđima 1 na 1, da odigra pick and roll i pick and pop, sa 4,
5 metara od koša gotovo da ne promašuje. Ovakvi igrači se teško čuvaju. Uz to,
što smatram i ključnim, ovaj čovek ima neviđeni osećaj za asistenciju i
postavljanje blokova saigračima. Videli smo na pripremnim utakmicama koliko je
samo puta otvorio autoput (što bi rekao Edin sa ArenaSport-a) saigračima ka
košu ili ih namestio na zicer ili otvoren šut. ’Ško će svakako dobiti minute,
sa 33 godine tremu ne bi smeo da ima, pa nam ostaje samo da se nadamo da će i u
Sloveniji biti onaj pravi.
2) Danilo Anđušić
- igrač koji će biti Marko Kešelj ove „nove“ generacije. On će takođe dobiti
svoje minute, a na njemu je da preciznim šutem (jer je on igrač koji je
klasičan šuter) donese poene, ali i što je mnogo bitnije - da dobrim šutem razvuče
odbranu protivnika. Osim njega nemamo takvog igrača i od njegove inspiracije i
mirnoće će zavisiti dosta toga. Kada se odbrana „razvuče“ biće mnogo lakše Krstiću
i Katiću da dominiraju pod košem.
3) Nemanja Nedović
- jedini naš igrač iz NBA lige. Belac, bek iz Evrope, draftovan u prvoj rundi.
To dosta znači. Možda se neki neće složiti, ali ću onda ja misliti da oni nisu
u pravu, ali Nedović je prvi igrač od
Predraga Danilovića sa ovih prostora, koji sa spoljnih pozicija ume da napadne koš! Napasti koš znači
probiti, proći, pretrčati igrača, skočiti, zakucati, položiti (a da to nije
izbačena frljoka koja samo srećom može da uđe). Pokazao je na pripremama da ume
da uđe u serije grešaka, ali i u serije trojki što mu dodatno otvara put ka
košu. Uz pomoć Katića i Krstića (posebno kada budu igrali u tandemu) smatram da
će imati puno prostora da radi ono što najbolje ume: da napada koš! Pokazao je
mnogo puta da ume i da dobro asistira,
pa će zbog odsustva Teodosića morati dobar deo minuta da igra na
poziciji plejmejkera, što može i da mu bude prednost jer će napadati niže (ili
slične visine) igrače od sebe. Smatram da ne može da se desi utakmica u kojoj
će on dati više od 15 poena, a da reprezentacija izgubi. Potezi koje on izvodi
dižu i hrabre ostale igrače. Tako da je jako bitno kako će odigrati u
Sloveniji.
4) Bogdan Bogdanović
- Bek koji je tip igrača između Anđušića i Nedovića. Ume da probije i napadne
koš, a ume i da pogodi. Sve u svemu, igrač koji može mnogo da donese. Za
odbranu ne moramo da se brinemo jer je igra „ratnički“, a sve što u napadu
donese (a može mnogo), može se smatrati onim „bitnim“ poenima koji bi
rasteretili centre, Nedovića i Anđušića.
Što se tiče ostalih igrača, smatram da neće igrati
bitniju ulogu. Eventualno Nikola Kalinić
koga velika većina ne poznaje. Momak je izleteo niotkuda. Ali, njegovi poeni i
skok, kao i odbrana će bitno pomoći, upravo zbog problema sa krilnim igračima.
Na pripremama je pokazao da može! Od Gagića
i Štimca ne očekujem puno. Veoma
borbeni i željni dokazivanja, ali žao mi je što to moram da kažem - košarkaški
potpuno neintelignetni. Voleo bih da me razuvere, ali ne polažem nadu u njih.
Što se tiče bekova, tu su Marković i
Micić. Od njih se očekuje dobra
odbrana, asistencije i mislim da tu neće omanuti. Protiv jačih protivnika bi
trebalo da nešto i ubace da rasterete ekipu, a ako to uspeju ostvariće potpuno
svoju misiju na terenu. Naravno, talenat Micića ne osporavam, ali mislim da je
još „zelen“ za EP. Nemanju Krstića
sam gledao par puta u Mega Vizuri, ume da pogodi - ali verujem da neće skupiti
puno minuta na terenu.
Sve u svemu - imamo 7 igrača na koje možemo ozbiljno da
računamo. Od po 2 centra (Gagić&Štimac) i beka (Marković&Micić) sa
klupe šta dobijemo - dobili smo. Košarka je čudna igra, valjda je zato i volimo.
A u toj čudnoj igri i ovi momci mogu da se izgube i potpuno podbace i vrate se
kući već posle grupne faze. Ali, mogu i
da naprave čudo i osvoje neku od medalja. JA zaista VERUJEM da mogu!
Нема коментара:
Постави коментар